Kratko putovanje kroz istoriju plesa

Ples je, kao i muzika, jezik celog sveta. Ono što ne možemo iskazati rečima nadoknađuje naše telo kroz ples. Specifično kretanje tela, njegovi određeni položaji, mimika, gestovi, izrazi lica, usta i očiju… predstavljaju poseban govor kako o karakteru čoveka, tako i o njegovim osećanjima. Plesnim pokretima se mogu izraziti misli, doživljaji, običaji, može se iskazati najpotpunije razumevanje.

Foto: Wikipedia

Ako ples posmatramo kao neverbalnu komunikaciju onda on postoji otkad postoji i ljudska zajednica. Mnoge istorije umetnosti se slažu da je ples najstarija umetnost i da je uvek bio dostupan svim društvenim slojevima kroz celu svoju istoriju.
Razvoj ljudske civilizacije prati razvoj plesa. Raznolikost ljudskih-etničkih zajednica, društvenih slojeva, istorijskih epoha, dala je isto toliko i plesova. Taj proces je toliko dinamičan da se neke vrste plesova pojave i nestanu u toku nekoliko godina, dok drugi plesovi traju vekovima.

Tokom razvoja čovekove istorije, može se primetiti da su još najstarije ljudske zajednice imale visoku kulturu plesa. Kroz ples se izražavalo osnovno ljudsko raspoloženje (veselje, tuga, ljubav…) i imao je ulogu komunikacije.

U prvim civilizacijama, kao što je Stari Egipat, ples je bio vezan za prirodu i bogove. Plesalo se za dobru žetvu i veličanje bogova kroz ritualne plesove.

Staroj Grčkoj, ples je bio sastavni deo kulture, ali i fizičke pripreme za sport.



Starom Rimu se plesalo u čast bogova, ratova, gladijatorskih igara, pogreba, žetve…bio je pod velikim uticajem Grčke.

Centar društvenog života srednjeg veka bio je evropski dvor, na kojem se zabavljalo plemstvo. Razvoju osnovnih koraka u plesu, dosta je doprinelo doba viteštva i trubadura. Svi plesovi su se odlikovali elegantnim držanjem, sa neverovatnom raznolikošću plesnih figura.

Doba renesanse je ostavilo naročiti pečat u umetnosti, društvenom životu i plesu. Renesansni ples je imao dva pravca: ples kmetova i seljaka i dvorski ples aristokratije. Dvorski ples se razvija u odabranom društvu (gradovima, dvorovima, palatama, salonima) i odlikuje ga držanje, odmereni koraci i specifični pokreti tela.

Foto: Wikipedia
Najveći uspon, plesovi doživljavaju, u vreme vladavine Luja XIV u Francuskoj. Pored Francuske, u to vreme, kolevka razvoja plesa bila je i Italija.


U drugoj polovini XVII veka, najviše se razvijao balet, dok se na dvoru i dalje zadržavaju društveni plesovi.

U periodu romantizma ples se seli u plesne dvorane, namenjene zabavi. Plešu se polke, valceri, kan-kan, mazurka.

Početkom XX veka pojavljuju se plesovi iz Amerike. Pleše se iz zabave i počinje da se razvija kao sport. Gubi se baletska tehnika i pokreti su prirodniji. Počela je izgradnja velikih plesnih dvorana, razvoj orkestara koji su svirali odgovarajuću muziku, prva takmičenja…

Društveni plesovi su najmlađi plesni oblici i kao svrhu imaju zabavu, rekreaciju i druženje.

Foto: Plesna škola Aurora

Sportski ples

Sportski ples je takmičarska disciplina, nastala iz društvenog plesa. Pravi razvoj doživljava od 1920. godine, kada u Engleskoj počinje standardizacija koraka i plesnih pravila. Prvo, zvanično, Svetsko prvenstvo je održano u Londonu, 1922. godine. na kome su se plesala četiri plesa: engleski valcer, tango, bečki valcer i slowfox, a tek 1927. godine uveden je i peti ples, quickstep.

Usled politčkih dešavanja na svetskoj sceni četrdesetih godina dvadesetog veka, ples stagnira čitavu deceniju, da bi zlatno doba doživeo posle 1951. godine, kada je međunarodno priznat.

Godine 1953., održano je i prvo takmičenje u latino-američkim plesovima. Tada su se plesali: samba, rumba, ča ča i paso doble. Jive je uvršten u LA plesove tek 1968. godine, kao peti takmičarska ples. Zahvaljujući velikim igračima tog vremena, a posebno engleskim učiteljima plesa, naročito Walter Laird-u, ples dobija svoju prvu literaturu internacionalno objedinjenih plesnih koraka i figura kakve danas poznajemo. U početku samo u Evropi, a danas i na skoro svim kontinentima održavaju se takmičenja, kontinentalna prvenstva, kako u amaterskoj tako i u profesionalnoj kategoriji.


Razvoju i popularizaciji plesa, kao zabave i načina života, najviše je doprinela pojava muzičkih filmova (Groznica subotnje večeri, Fleš dens, Brilijantin, Prljavi ples, Poslednji tango u Parizu, Kraljevi mamba i dr.). Zahvaljujući njima došlo do velikog interesovanja za plesne škole. Ples postaje veoma popularan, razvija se u skladu sa modom i postaje novi stil života.