Miris benzina kod skoro svakog budi neki poseban, gotovo neobjašnjiv osećaj. Šta je to što ljude vuče ka „vatrenim kočijama“ definitivno nije tema za ovaj feljton, ali je svakako fenomen za izučavanje. Nas, međutim, interesuje kako je kroz istoriju kompetitivni ljudski duh stvorio auto-moto sport.

Ta aktivnost, naravno, vuče korene još iz najranije ljudske istorije i trka na konjima, kamilama, magarcima, slonovima i na svemu što je moglo da se jaše. Sve je, najverovatnije, počelo klasičnim odmeravanjem tipa „čije je kljuse brže“, da bi se tokom vekova pretvorilo u pravu pomamu koja i dalje drži svet u šaci.

Sve poznate kulture organizovale su trke konja, kao i trke dvokolica, što smo mogli da vidimo u ekranizacijama istorijskih događaja, na čelu s legendarnim Ben Hurom. U dvokolice su, pored konja, neretko bile upregnute praktično sve moguće životinje, čak i ptice, lavovi, majmuni... Prvi materijalni dokaz je slika dvokolica na vazama iz doba Mikene, s kraja bronzanog doba antičke Grčke, 1.100 godina p.n.e.

Veruje se da su upravo trke dvokolica dovele do organizovanja prvih antičkih Olimpijskih igara, mada nije poznato da li su bile uključene u program od samog početka. Dokazano je sa sigurnošću da su se našle na OI od 680. p.n.e., a postojale su dve discipline, sa dva ili četiri konja. Trke su se održavale na hipodromima, velikim kružnim izduženim trkalištima. Jedan od najvećih se i dalje nalazi ispod Sremske Mitrovice, gde je krasio nekadašnji carski Sirmijum. Trke dvokolica su se održavale i u vreme kada je stari Rim vladao antičkim svetom, ali je tokom Srednjeg veka došlo do zastoja, kao i kod gotovo svih starih sportova.

Tek pronalaskom motora s unutrašnjim sagorevanjem, sredinom 19. veka počinje, može se reći, prava istorija auto-moto sporta. Benzin je počeo da preuzima primat nad atovima: prve trke automobila organizovane su 28. aprila 1887. godine u Bulonjskoj šumi u Francuskoj. Pobedu je odneo Žorž Buton, koji se jedini pojavio na startu, pošto su ostali prijavljeni učesnici imali velikih problema s vozilima.


Na početku su Francuzi bili apsolutno ispred ostalih nacija, tako da su oni prvi organizovali i trku izdržljivosti četvorotočkaša. Cilj tih trka bio je poboljšanje performansi tadašnjih vozila, koja su bila veoma nepouzdana, a veliki broj navijača je ubrzo pokazao da su organizatori tačno znali šta rade. Taj tip trka decenijama je držao primat, a podsetnik na to zlatno doba je i legendarna trka „24 časa Le Mana“.

Auto-moto sport je tada još bio sport mladih, ambicioznih bogataša i inženjera. Ostatak naroda s nevericom je gledao te ludake kako jurcaju na vozilima koja su više ličila na sadašnja kolica u megamarketima, nego na automobile.

Trke izdržljivosti rođene su 1894. godine, kada je organizovano takmičenje od Pariza do Ruana. Na startu trase duge 50 kilometara našlo se 69 vozila. Prvi je u Ruan, posle šest sati i 48 minuta, uz prosečnu brzinu od 19 km/h, stigao grof Žil Alber de Dion.

Zanimljivo je da su auto-trke bile demonstracioni sport 1900. godine u Parizu, na drugim modernim Olimpijskim igrama, međutim, nikada nisu uspele da uđu u zvanični program. Prva trkačka staza na svetu napravljena je 1903. u SAD-u. Zvala se „Milja Milvokija“, a bila je duga 1,6 km, to jest jednu milju.

I pored velike popularnosti, trke automobila postale su zaista profesionalne tek tokom tridesetih godina prošlog veka, kada su se na velikoj sceni pojavili giganti: Autounion (sadašnji Audi), Mercedes, Alfa Romeo, Bugati… Glavni razlog snažnom usponu auto-industrije, a samim tim i auto-sporta, krije se u Prvom svetskom ratu. Naime, po završetku Velikog rata stotine vrhunskih inženjera, zaposlenih u fabrikama oružja (pre svega aviona), ostalo je na ulici, ali su mnogi od njih našli uhlebljenje kod proizvođača automobila, prenevši svoja iskustva na razvoj četvorotočkaša. Od tada pa do danas auto-moto sport se neprestano razvija, tako da sada postoje trke gotovo svih mogućih vrsta vozila.

Uporedo su se rađale i trke motora. U početku su zapravo bile takmičenje između ljudi koji su svoje bicikle pretvarali u atove na dva točka. Kako je vreme prolazilo, tako su motori polako osvajali svet, dok su proizvođači nastavili da se trkaju, ali ne kao pojedinci, već kao ekipe.

Prva poznata trka motora održana je krajem 1897. u engleskom Sariju, a pobedu na trasi od jedne milje odneo je Čarls Džerot, prošavši kroz cilj u vremenu od dva minuta i osam sekundi.


Velika nagrada Beograda

Svakako najsvetliji trenutak u istoriji srpskog auto-moto sporta je Velika nagrada Beograda (na slici start trke), poslednja trka koja je vožena pre početka Drugog svetskog rata. Istog dana kada su se vozile kvalifikacije, Nemačka je napala Poljsku, a na sam dan trke, 3. septembra 1939. godine, Engleska i Francuska objavile su rat Hitleru.

Trasa dužine 2,974 km išla je oko Kalemegdana, ulicama Tadeuša Košćuška, pored Zoološkog vrta do Dušanove, zatim pored fabrike Beko, Nebojšine kule i Karađorđeve ulice, pa preko ambasade Francuske do starta.

Trci je prisustvovalo oko 75.000 gledalaca, a pobedu je odneo Italijan Tacio Nuvolari za volanom bolida „AG Auto Union D 3.0 V12“. Jedini domaći takmičar, bonvivan Boško Milenković, prošao je kroz cilj kao četvrti. Nesretni Milenković, inače bogati naslednik, posle rata je ostao bez celokupnog imetka, zbog čega je radio kao vozač trolejbusa. Razočaran, 1955. godine izvršio je samoubistvo.