Kraljica sportova bez sumnje zaslužuje da se nađe na samom početku naše liste. Atletika je rođena bukvalno kada i moderan čovek, u samom praskozorju ljudskog uzdizanja. Trke na početku naše istorije služile su kao dobra vežba i pokazatelj brzine i izdržljivosti, što je bilo od presudne važnosti u lovu i ratnim sukobima.

Najraniji podaci sugerišu da se organizovano takmičenje u atletici dogodilo još 3.000 godine pre nove ere, i to u Irskoj! Bile su to tzv. Tailtinske igre: pored trčanja, Gali su se takmičili i u lovu, rvanju, bacanju koplja i mačevanju. Nešto kasnije, slične igre su se razvile u starom Egiptu i Mesopotamiji, i to uglavnom u okviru velikih verskih svečanosti. Ipak, atletika u starom svetu doživljava kulminaciju u Grčkoj, na izvornim Olimpijskim igrama. Upravo su zbog toga atletika i olimpijski pokret neraskidivo povezani.

Prva disciplina prvih OI bila je upravo trkačka - sprint na 192,27 metara. Imena pobednika tog takmičenja počela su da se zapisuju 776. godine pre nove ere, koja se smatra i za prvu godinu olimpizma. Dva veka kasnije, počeli su da se pojavljuju i prvi profesionalni takmičari koji su, kao i današnji, imali lične trenere. Kao i moderne Igre, i antičke su sadržavale više atletskih disciplina, poput „trke na jedan stadion“ (192.27 m), „trke na dva stadiona“, „trke na 24 stadiona“ (dolihos), trke naoružanih ratnika u dužini od dva stadiona (trka hoplita), pentatlon (petoboj - „trka na jedan stadion”, bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj i rvanje).

Nakon propasti antičke Grčke, na istorijsku scenu stupio je stari Rim. Omladina „večnog grada“ jedno vreme se takmičila na tzv. Marsovim igrama, koje su zapravo bile prilagođene i modernizovane Olimpijske igre. Međutim, kako je vreme prolazilo i Rim se bogatio, tako su njegovi stanovnici sve više uživali u bahanalijama i krvavim obračunima gladijatora, a sve manje u fizičkoj aktivnosti. Samim tim i atletika je morala da sačeka bolja vremena.

U Srednjem veku u Evropi gotovo da je potpuno iščezla, što zbog loših klimatskih uslova (nedavno je otkriveno da je gotovo ceo Srednji vek protekao u tzv. malom ledenom dobu), što zbog pritisaka crkve. Tvrdoglavi Irci i pored toga nastavili su višemilenijumsku tradiciju trkanja, a Germani su se povremeno takmičili u tri ustanovljene discipline (bacanje koplja, skok u dalj i dizanje tereta). Da li je potrebno reći da se poraz plaćao glavom?

U Otomanskom carstvu, kome je Srbija dugo pripadala, povremeno su se održavale neke vrste sportskih takmičenja koja su očigledno vukla korene iz antičke Grčke. Tako je zapisano da je sultan Ahmed treći u 18. veku držao rekord u bacanju diska.

Povratak atletike na velika vrata počinje u 19. veku, i to pre svega zahvaljujući univerzitetima, posebno vojnim, gde se brzina izuzetno cenila. Kraljica sportova uključena je od početka u sastav modernih Olimpijskih igara, dakle od Atine 1896. Na petim OI, 1912. godine u Stokholmu, prvi put takmičili su se i sportisti iz Srbije. U trci na 100 metara nastupio je Dušan Milošević, dok je Dragutin Tomašević trčao maraton. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je iste godine.

Svakako najpopularnija, zapravo najrasprostranjenija atletska disciplina sadašnjice je maraton. To je uglavnom masovna trka čija je zvanična dužina tačno 42,195 km, mada su moguće manje varijacije. Takmičenje u maratonu je sastavni deo modernih OI od njihovog početka 1896. godine. Naziv je dobilo po Maratonskom polju, gde su se Grci 490. godine pre nove ere prvi put suprotstavili najezdi moćnih Persijanaca. Iako brojčano slabiji, Grci su trijumfovali, a glasnik Filipides pretrčao je oko 40 km do centra Atine da javi srećnu vest, nakon čega je od iscrpljenosti izdahnuo.

Zanimljivo je da se svake godine širom planete održi oko 800 maratona, među kojima je i beogradski.

Discipline

U modernoj atletici postoji veliki broj diciplina, a navešćemo samo one koje se održavaju na Olimpijskim igrama. Dele se u četiri grupacije: trkačke, bacačke, skakačke i višeboj.

TRKAČKE: kratkoprugaške - 60 m (dvorana), 100 m, 200 m, 400 m; srednjeprugaške - 800 m, 1.500m, 3.000 m; dugoprugaške - 5.000m, 10.0000 m, maraton; štafete - 4x100 m, 4x400 m; preponske - 60 m (dvorana), 100 m (žene), 110 m (muškarci), 400 m, 3.000 m stipl; brzo hodanje - 10 km, 20 km, 50 km. BACAČKE: koplje, disk, kugla, kladivo. SKAKAČKE: udalj, uvis, s motkom, troskok. VIŠEBOJ: sedmoboj (žene), desetoboj (muškarci)